Sačuvaj mene koja te ovako ljubim

Da ti dušom radujem zore

Da nam ljubavlju maglim prozore... 

Svet nam polako pod nogama nestaje

Mi sigurno odlazimo, samo vreme ostaje.

Ljiljana Vuletic

Želim da izmislim sasvim novi dan

Da stvorim novo sunce da nas obasja oboje

Želim svojom radošću da bojim snove

Iz iste čaše da pijemo i sreću i čemer i jad
Da budemo ispod zvezda božji sklad

Da podelimo sve što se na ovoj ukletoj zemlji deli

 ali moju sreću neko treba da želi

Ljiljana Vuletic

Laku noć šetači svesti i podsvesti

Laku noć srdašca nemirna i na laž nasukana 

Ljubavi živela noćas tamo gde se radjaš

Dočekaj jutro i sva buduća jutra

Laku noć vama iz senke i vama iz centra

Laku noć dobroti neka se i ona malo odmori

Laku noć iskrenosti neće je kititi lovori

Laku noć pameti malo od mene odstupi

Laku noć staroj godini - hvala joj sto je bila

Bila je Moja i bila je mila

Dobro jutro Novoj godini, evo me tu sam

Spremnija nego ikad da te volim!

Ljiljana Vuletic

U knjizi "Žene Koje Trče Sa Vukovima"Clarissa Pinkola Estes piše:

"Kažu da sve ono sto uporno tražimo, zapravo traži nas i da
će nas ako uspemo ostati smireni, konačno i pronaći.
To se ne čeka dugo. A kada dodje, nemoj se micati.
Odmori se.

Videćeš šta će se dogoditi."

Da otimam ne umem,

Nije me naučilo ni vreme ni Bog

Ono sto si mi dao ili daš

Nisi dao meni, to je tvoj blagoslov za nas

Ljiljana Vuletic

Ljiljana Vuletic

Šta ako ne dočekam jutro? 

Ako zalutam medju zvezdama... 

Zaustavim se u oblacima 

Pre očekivanja... 

Možeš li zamisliti 

Jedno takvo jutro, bez mene? 

Možeš li zamisliti 

Jedan takav dan u kojem me nema? 

Sunce - možeš li zamisliti sunce bez mene? 

Kišu, proleće? 

Možeš li zamisliti nas bez našeg plana? 

Mene i tebe bez ijednog novog dana?

Kad te prašina dokrajči na kraju puta

U poslednjoj sekundi ćeš znati 

Koliko nisi umeo, a koliko si trebao znati... 

Ljiljana Vuletic

Ljubav je bajka kada je imaš sa kim živeti...toliko o bajkama, sve ostalo su basne...

Ljiljana Vuletic

U ovim zimskim noćima greje me tvoja duša i sunce u tvojim očima

Ljiljana Vuletic

Ljiljana Vuletic

Ako odem, ako slučajno odem 

Ako namerno odem

Ako bilo kako odem

Ako odem

Kad se skine svake tajne veo

i  prašina padne na mene

Seti se,  pomeni me

kao žilavu istinu

Koja ti je misli rascvetala 

kao stari džepni sat

čiji lančić si igubio

Kao vreme

Seti se i pomeni me

U nekoj bezveznoj priči, pomeni me

Razlikovala se od drugih 

Ne znam ni sam po čemu...

Bilo je nešto neuhvatljivo 

U njenom pogledu
U dodiru...

Vrckavo u njenom osmehu

Milion ptica u njenoj radosti...

Reci nešto lepo 

Reci nešto divno, na primer
Mirisala je na jutro...

Bila je svečanost, mirisala je na san

...ili me prećuti, budi tih, 

Najtiši što možeš...

i zapleši sa nekom drugom 

...ili nastavi plesati sam...

A sada

Dok sam još tu, pomisli...

Ako slučajno odem 

ili namerno odem

Ako bilo kako odem

Da otići mogu

Puštam te iz sebe 

Kao pticu - leti!

Leti, jer leteti voliš!

Puštam i ćutim...

Ćutim i ljubim....

Ljubim.

Ljiljana Vuletic

Ljiljana Vuletic

Pre nego što odem

Ja bih da ugraviram

u sećanje

Svaki tvoj mladež...

Ja bih da prevarim

Noć i jutro sa tobom....

Ja bih da se utisnem 

U tvoju kožu

Stopila bih se 

Sa tobom

u snu, u glasu

U uzdahu, u bolu

U znoju , u muci

U radosti i vrisku...

Pre nego sto odem

Ja bih još jednom,

Pogledala zvezde

U našim očima...

I zagrlila oblak sa tobom

Pre nego sto odem...

Ljiljana Vuletic

Misao sam

Stopila sa tobom

Negde u plamenu

Samo meni znanom

Probudila sam te u nemiru

Oci ti obrisala 

i video si da sam tu

Prilepila se kao san 

za tvoje umorne oci

Osamucena ludilom 

Iz kojeg nicemo

Ne biram ni vreme 

Ni nacin da ti pokazem

Da si vladar mog sna

Gubim se

U divljinama neznanim

Bauljajuci po mraku...

U zelji da ti dusu ogolim

Svojim strastima nevinim

Čuvaću te kao amajliju

Koju nosim uza se, kao spas

Od urokljivih očiju, čuvaću...

Čuvaću te za smeh letnjih noći

i zime koje dolaze 

Da mi greješ ruke promrzle 

Čuvaću ti želju da uvek bude za mene, snazna i vrela

Nikad svela, uvek smela...

Čuvaću ti oči da uvek samo lepotu vide

Čuvaću ti usne za poljupce i poljupčiće

Za tople reči i mirisne kolačiće...

Čuvaću te za dane pune sete 

Čuvaću ti svoje rame i svoju dušu

Kad godine odnesu ove još uvek mlade korake

i onima kojima smo mi život dali postanemo dosadni

Luckasti i neshvatljivi

Pustiću te da mi pričaš jednu te istu priču po stoti put

i gledaću te tako znatiželjno, kao da mi je pričaš prvi put

Ljiljana Vuletic

OPROSTIĆU SE JEDNOM - Ljiljana Vuletic

(Gde će se misao zaustaviti ...?)

Oprostiću se jednom

Od glupih zbivanja nepraštanja

Otići medju zvezde,medju oblake

Izmedju sunca i meseca

noći i dana...

Moje ulice zaustaviće se

Sat će i dalje otkucavati

Biće veče, možda...

il' jutro il' podne, nebitno!

Taći ćes me toplom rukom spokoja

i biću tvoja, biću tvoja!

Sazdala život nisam strahom

I ti si deo jednog celog

Pa bih sa osmehom na usnama 

Da te dočekam

Kada budeš crtu podvlačila

Ispod svetlosti radjanja

I povela me lavirintima nestajanja

Ne brinem ja za tebe

Ti svoje vreme znaš

Da te nije zar bi i život smislen bio?!

Al' me brine gde će se misao zaustaviti

Dal' će moći u jedan stih stati?!

Kad mi dodirneš misao

i misli nam se stope u jedno

Život se preobrazi u dete

bleskasto i čedno

Ljiljana Vuletic

                                               

Ljiljana Vuletic

Pričaj mi o ljubavi 

snove mi nasloni na dlan

Hoću da ih oživim

Daleko od svakog zla

Pričaj mi o ljubavi

Svila mi tvoje duše treba

Budi čuvar mojih radosti

Moja ljubav budi

Pričaj mi o ljubavi

Nežnostima me prigrli

Pričaj mi o ljubavi

Pričaj mi o ljubavi

Pričaj mi o ljubavi

Ljiljana Vuletic

...i nisam ja pesnik

Umetnik pisane reči

i ovo nije pusta rima

da volim manje 

Nego što mene ima

Ja samo ispisujem ljubav

Po koridorima zla

Dišući (sa tobom)

Lako i daleko iznad tla

Ljiljana Vuletic

Bacila bih ti se u zagrljaj

Kao dete 

Ko nikad do sada 

Kao nikad nikom 

Kao novčić u bunar želja 

Bacila bih se, pa nek potonem 

Isplivali bi zajedno 

Da me priviješ uz sebe

Kao nikad nikog 

Tvojim rukama 

Moja kosa da bude svila

Kao ničija do sada...

Nikada, nigde, nikom.

"Tuga iz srca izvlači uvenule i vijugave korene, kako ni jedan ne bi ostao sakriven.

Putem patnje mogu se mnoge stvari izvaditi iz srca, kako bi Bog dao nešto bolje za uzvrat."

Mevlana Džalaludin Rumi - " Mesnevija V "

"Voleo bih da me voliš, da budem cvet u tvojoj kosi.

Ako si noć, ja ću bit zora i bljesak svetlosti u rosi.

Voleo bih da me voliš, i da svi dani budu pesma.

Ako si izvor, i ja ću biti u živoj steni bistra česma."

Jure Kaštelan

Ne postoji čovek koga drugi mogu toliko zavaravati, koliko je on u stanju da zavarava samog sebe. Kukavica je ubeđen da je, zapravo, samo oprezan, a škrtica da samo vodi računa o svojim parama. Ništa nije lakše nego se samozavaravati, jer je najlakše poverovati u ono što želimo da poverujemo. 

~ Og Mandino

           Ljiljana Vuletic

Kad padne noć i zlatni nakit neba 

Lepotom obori s nogu mesec sjani
Noć udahnem duboko

Očekujući nova svitanja

Savršeno jasno videvši  radost

Ne dopuštam sumnjama 

Da me drže na mukama
i neka bude što mora biti

Sve što je ikad bilo 

U mojim snovima

Sad je u Božjim rukama

Ljiljana Vuletic

Kad bih ponovo mogla da se rodim

Učinila bih sve da prvo sretnem tebe

Obišla bih sve parkove, trgove

Sve prometne i neprometne ulice

Sve poslastičarnice i kafee 

Muzeje i galerije 

Odgledala bih sve bioskopske 

i pozorišne predstave

...makar pokisla i izgladnela 

Nanovo sve bih prošla 

Nije važno po koji put 

Ne bih odustala, sve bih učinila 

Da bih do tebe došla 

Vodilo bi me sunce i zora bela 

Blatnjavim i mokrim stazama 

Dok te ne bih srela

Nina Badric - Dani i godine

Sve moje torbe spakovane su

U njima se nalazi potreba za tobom

Ništa izvan njih ne postoji

Razjasnila sam samu sebe sebi

i ne mogu se setiti vremena

Kad nije postojala potreba za tobom

A živela sam pre tebe, ne tako malo...

Živela sam.

Ljiljana Vuletic

Ja sam ona čarobna misao i moć

Ja sam ono ludilo koje je i mene i tebe sludilo

Ja sam dete sreće što se još nije probudilo

Ja sam ona svetlost koja se oko tebe okreće

Ona slatka, mala ikona koja se ljubi pre svakog sna

Ja sam robinja i vladarka gospodaru svom

Ja sam ljubav koja je trazila utočište i dala ti dom

Ona čija se slika ne nosi u novčaniku zbog kradje

Ja sam onaj sudbine preokret, žudnja u uglu usana

Pesma koju nikad nisi znao da napišeš

A sva priznaja si pokupio za nju...

Ljiljana Vuletic

''...Oni koji unose sunčevu svetlost
u tuđe živote, ne mogu, a da njome
ne obasjaju i sebe same..."
Mira Alečković

Hoćeš li dozvoliti da ljubav korača ulicama bez nas?

Hoćeš li dozvoliti da mi nedostaje tvoj glas?

Hoćeš li dozvoliti da te moje oči više ne ljube?

Hoćeš li dozvoliti da ti nedostaje moj glas?

Hoćeš li dozvoliti da više ne bude nas?

Ljiljana Vuletic

Ne mogu se ruke umoliti

Ne može srce izdržati

Zalutala sam negde

a ni sama ne znam gde

Ni kako se to zove

Ni gde se to nalazi

Ni kako se iz toga izlazi

Medju kamenje i stenje

Tek se to, možda nazire...

Nigde sunca, a ni oblaka

Nigde ni jedna travka

Nigde nešto što život diše

A disala je duša 

i još bi da diše...

Ako mi je djavo zamesio pogaču

Gde je Bog bio sve vreme?

Moj andjeo?

Gde je bila sva ona moja dobrota

Da sačuva ovo moje zrno od života?

Kažu dobro se dobrim vraća

Ah, ne, dobrota se dušom plaća

...i zalutala ne znam kako iz ovog mraka

Imam telo, ali dušu bez koraka...

Kao uplašen vojnik 

Sa promrzlim prstima na srcu 

U napuštenom rovu

Ne znam koji vec dan ovakav brojim

Ne plašim se smrti, ali mraka se bojim

Ljiljana Vuletic

Dala sam sve, sem kože, 

Taj kaput od zvezdanog praha 

Meda, tuge i svile

Što uspaljivao je svojim žarom

Tvoje ruke, tvoje lice i zenice 

Ne mogu ti dati

Treba mi za neka vedra jutra

Ako ne dočekam sa tobom sutra

Ljiljana Vuletic

Počeće da se smeju mom čekanju 

Kao da nisi vredan čekanja 

Kao da je moje čekanje iluzija 

Ali kad bi znali da si ti krenuo 

i da je put jako dug 

i kad bi znali da si to Ti 

i da na putu ima dosta zluradih 

Koji te zaustavljaju, propitkuju 

i ko zna kakve te namiguše 

Ometaju i da su česte oluje 

sa teškim provalama oblaka 

i da su ti cipele već poderane 

i da ću te dočekati 

Skoro obnevidelog od hodanja 

Kako mi pred noge padaš 

i kako ja padam zajedno sa tobom 

E, kad bi znali, znali bi 

da te ne čekam uzalud 

Ljiljana Vuletic

Ostaću širom otvorenih očiju

i onda kada me godine prevare, 

Jer svetlosnom brzinom se nižu 

Mada dete večno živi u meni 

Koje se uvek nečemu čudi 

i koje nešto neće 

Zbog Tebe ljubavi moja 

U mojoj duši večno je proleće 

Ostacu u čudu, širom otvorenih očiju 

Dal' si ti bio moj il' sam ja bila tvoja? 

Kako smo se to razlili po zvezdama 

u milion boja? 

Ljiljana Vuletic

"Ljubav nije veština.

To je pitanje dara kao i poezija."

M. Krleza

...i dok prosipam slova po ovoj noći 

Mislima ljubim svaku nežnost našu

Plešem sa zvezdama po tvojim tepavicama

Želeći da sve zemljotrese u tebi smirim

Nežno se spuštam u tvoje snove 

i šetam kroz njih kao bajka

U noći kao što je ova, 

Kad ti moje ruke nisu uspavanka

Ljiljana Vuletic

Ako jednom odlučis da odeš

Molim te budi što tiši  

Kao kad si dolazio,svecan i tih 

Učini to tako, da ne osetim

Prstima zapucketaj 
Želim i dalje da verujem u bajke

i kao kakav čarobnjak 

Vrati me u vreme pre tebe 

Reci da pogedam na drugu stranu

Prevari me da ti korake ne vidim

Najjača vatra u duši je gorela

Ne želim da te ispratim suzama,

jer suzama te nisam ni volela.

Ljiljana Vuletic

Guillain-Barréov sindrom - Izdrži Nina

Ljubav je od običnog čoveka stvori savršenstvo, vrhunac sreće.

Ljiljana Vuletic

Gledam te kako se budiš

Moja radost u očima te ljubi

Tvoje usne - moje proleće

Spuštaš na moje užarene obraze

Pozdravljajući život i sunce

Dok nam postelja mokra od ljubavi drema

Moja ti duša doručak sprema

Mi...

Ljiljana Vuletic

Svrha srodne duše je da te prodrma, da ti malo rasturi ego, pokaže ti tvoje prepreke i ovisnosti, rastvori ti srce kako bi novo svetlo moglo ući u njega, učini te toliko očajnim i van pameti da moraš promeniti svoj život.

Elizabet Džilbert

Umreću ove noći...

A ti nemoj po mene doći...

Progutaće me 

Najsjajnija zvezda

Odneće me noć 

Posle mene 

Ostaće ti milion besanih noći

Ostaće želja rasuta

U hiljadu komadića..

Da nijedan komadić 

Nikad ne sastaviš

Da želja nikad ne bude cela

Da nikad ne budeš svoj...

Umreću ti,

a ti nemoj po mene doć...

Progutaće me 

Najsjajnija zvezda

Odneće me noć..

A ti nemoj.....

Ljiljana Vuletic

Namrgodilo se nebo,

a ja, toplinom šaram sreću

i rimujem osmehe sa oblacima

Više ne razmišljam o odlascima

Otvorila sam pogled bez suza

Ništa više nije plačno

Znaćeš i ti, ako shvatiš na vreme 

Samo ljubavi plodno je seme

Jedno jutro svečano postaje,

Jer sada znam

Nije kasno da ovo shvatiš i sam 

U duši sem radosti ništa ne ostaje

i ona jabuka što bi je zajedno grizli

i ona radost oko koje bi se tukli

Kad bi se do gole kože svukli

Ljiljana Vuletic

Tebi je bilo lako do mene 

Moje pesme su ti bile mape

Putokazi do moje duše 

Mogao si me napamet naučiti

Moji stihovi otvorene rane

Moje radosti razbacane

Moje čeznje i sva moja ludila

I sve ono čime sam sebe sludila

Saznao si kako volim 

Kakve žestoke borbe u sebi vodim

Do smrti i ponovnog radjanja

Video si kada sam u stihu tražila spas

Znao si da me život ništa nije pitao

Bila sam pesma koju si čitao

Znao si da bez straha ljubav grlim

Da je ona moj smisao i svest

Moj razlog i opravdanje

Moj svaki uzlet i pad

Video si moje suze

Smeh i jad

...i to, da ne volim 

Ni miševe, ni zveri 

Ništa od tebe nisam krila

Tebi je bilo lako do mene

Život me ništa nije pitao

Bila sam pesma koju si čitao

Ljiljana Vuletic