четвртак, 8. септембар 2016.






Počeće da se smeju mom čekanju 
Kao da nisi vredan čekanja 
Kao da je moje čekanje iluzija 
Ali kad bi znali da si ti krenuo 
i da je put jako dug 
i kad bi znali da si to Ti 
i da na putu ima dosta zluradih 
Koji te zaustavljaju, propitkuju 
i ko zna kakve te namiguše 
Ometaju i da su česte oluje 
sa teškim provalama oblaka 
i da su ti cipele već poderane 
i da ću te dočekati 

Skoro obnevidelog od hodanja 

Kako mi pred noge padaš 

i kako ja padam zajedno sa tobom 
E, kad bi znali, znali bi 
da te ne čekam uzalud 

Ljiljana Vuletic

Нема коментара:

Постави коментар