Ljiljana Vuletic
Kad padne noć i zlatni nakit neba
Lepotom obori s nogu mesec sjani
Noć udahnem duboko
Očekujući nova svitanja
Savršeno jasno videvši radost
Ne dopuštam sumnjama
Da me drže na mukama
i neka bude što mora biti
Sve što je ikad bilo
U mojim snovima
Sad je u Božjim rukama
Нема коментара:
Постави коментар