Čuvaću te kao amajliju

Koju nosim uza se, kao spas

Od urokljivih očiju, čuvaću...

Čuvaću te za smeh letnjih noći

i zime koje dolaze 

Da mi greješ ruke promrzle 

Čuvaću ti želju da uvek bude za mene, snazna i vrela

Nikad svela, uvek smela...

Čuvaću ti oči da uvek samo lepotu vide

Čuvaću ti usne za poljupce i poljupčiće

Za tople reči i mirisne kolačiće...

Čuvaću te za dane pune sete 

Čuvaću ti svoje rame i svoju dušu

Kad godine odnesu ove još uvek mlade korake

i onima kojima smo mi život dali postanemo dosadni

Luckasti i neshvatljivi

Pustiću te da mi pričaš jednu te istu priču po stoti put

i gledaću te tako znatiželjno, kao da mi je pričaš prvi put

Ljiljana Vuletic