Ljiljana Vuletic

Ako prepoznaš moj krik negde u daljini

Dodji i podeli ga sa mnom i urliči 

Na nedužno nebo, zvede i ljude

Izbaci sebe iz sebe 

Da bi se ponovo u sebe vratio

Jači nego ikad 

Sa osmehom koji i zvezde zbunjuje,

jer život je jedna tačkica,

tren samo, san...

Ako čujes negde u daljini moj smeh

Nemoj pomisliti da vreme za smeh nije

Dodji i podeli ga sa mnom

i upamti

Ne moraš uvek biti jak

Krhkost te čini ljudinom

Nagost duše

Po kojoj će izabrani umeti da te pamte

Smej se od srca

Usaglašenom i neusaglašenom u sebi

Smej se i zbuni i mesec i jutro i dan,

jer život je jedna takiča, 

tren samo, san...

Art by William Whitaker