Ljiljana Vuletic

Ljubavi mila... 

Pričala bih ti o proleću 

ali proleće nije... 

Sneg je i hladno je... 

Pričala bih ti o tajnama ljudskog uma, 

ali neću i ti si još uvek tajna za mene... 

Pričala bih ti o tome kako se plašim miša, 

ali ti znaš da sam ja hrabra... 

Pričala bih ti o tome 

kako sam izbacila sve stvari iz ormara 

i stoje na sred sobe dok ti pišem pesmu 

ali neću, pomislićeš da te isuviše volim... 

Pričala bih ti o spoznajama mojim... 

O životu, o ljudima, o čudima... 

O bilo čemu, ali neću... 

Hoću da znaš da ja još uvek u život verujem 

Pričala bih ti o svojim željama, htenjima, nadanjima, 

ali plašim se uplašićeš se pa ni o tome neću da ti pričam... 

Pričala bih ti, ali neću... 

i ćutanjem umem da pričam... 

Zato kao da smo pričali večeras 

Poljubi me u obraz... 

Udahni me kao da sam tu 

i nastavi da spavaš 

Srećan što sam pored tebe