Ljiljana Vuletic

Novo sunce radja se

i misao neka divlja i čudna

Otapa mi sledjena krila

Leteti, želim leteti 

Samo leteti i biti ono

Što sam oduvek bila

Daleko iznad svih 

Neshvatljivih prašina

Brišući oči od svih istina

Ne dam 

Ničemu i nikome

Da mi pomrači svetlost 

Želim da razmašem svoja krila

Udišem ponovo sebe u sebe

Iznutra se zagledavši 

Duboko u zenice

Ne želim više da se lažem 

Shvativši da nikom kao meni 

Nije stalo do mene