Dopusti sebi da se neko uvek oseća posebno zbog tebe

Ljiljana Vuletic

Ljiljana Vuletic

Ne želim da umrem

Ako u ljubavi ne umrem 

Neka živim još milion godina 

Neka ova duša upije još milion 

Obmana i istina 

i nek se zauvek vrti 

Po ovom zemnom svetu 

Medju oblake neću 

Hoću da me ona isprati
Tek tad ću tiho 

Na jednoj zvezdi zaspati

Ljiljana Vuletic

Novo sunce radja se

i misao neka divlja i čudna

Otapa mi sledjena krila

Leteti, želim leteti 

Samo leteti i biti ono

Što sam oduvek bila

Daleko iznad svih 

Neshvatljivih prašina

Brišući oči od svih istina

Ne dam 

Ničemu i nikome

Da mi pomrači svetlost 

Želim da razmašem svoja krila

Udišem ponovo sebe u sebe

Iznutra se zagledavši 

Duboko u zenice

Ne želim više da se lažem 

Shvativši da nikom kao meni 

Nije stalo do mene

Ne gubi vazduh zbog prošlosti

Ona je ono čega više nema

Budi joj  zahvalan na dobrom,

jer i dobro je dala... i reci joj zbogom

Još danas, podji dušom, put snova, put nežnosti

Uzvrati životu osmeh, daj mu malo svoje radosti

Za neka jutra, možda od svih lepša,od svih bolja..

Diši, daj sebi vazduha, daj sebi sunca

Pokidaj te okove straha

Udahni slobodu, otvori dušu, otvori sebe

i pusti sreći da došeta do tebe

Diši...

Ljiljana Vuletic

Ljiljana Vuletic

Ja nežnošću na megdan izazivam tišinu

Trikovima nisam sluga

Ne uvijam sebe u mašnicu od tila

i ja ne varam u haljinici boje lila

...moje ruke nikad ne varaju sebe

Ni reč,ni dušu, ni tebe..

Ljiljana Vuletic

Nije važno gde su snovi

Nije važno gde je sreća

Nije važno gde je mudrost

Pamet i istina, iskrenost

Budi jednom vetar, svoj vetar 

i razduvaj sva kolebanja

Zauvek ne postoji

i iz ovog tela ćemo otići

i ko zna gde ćemo stići

Čak ni misli više neće biti iste

Iako je duša večna

Ni sumnje ,ni vera, ni želja

Rodićeš se negde, nekad ...

Ponovo nekome...

i nećeš se sećati bola, snova

i nećeš ni znati 

Da si jednom nešto hteo,

Otišao, a tek započeo...

Ljiljana Vuletic

Prećutaćeš sebe

Sebe ćeš se odreći

Mnogo toga rekao bi

Al' ne zeliš ništa više reći

Toliko istina...

Toliko laži...

Ćutnja para ono parče 

Tvoga neba

A ništa prisvojiti ne smeš,

jer ništa nije tvoje

I ti si ničiji 

Sem svoj - ako jesi

I ništa nije večno 

Sem vremena

Zaranjaš u sebe

Tražeći važnost 

Začetka sebe 

Kao semena

Otudjen 

Izgubljen

Pa pronadjen

Učenik od prvog plača

Žrtva spoznaja

Učenik do kraja

U svetu koji svet nije 

A svet jeste

Ispićeš samog sebe

Da te niko drugi ne ispije

Napisaću najlepšu pesmu

Stihovima je izvesti najtananijim bodom

Obući je na sebe i doći tebi

Najotmenijim hodom

Pa me  gledaj kako hodam

Dok na ljubav mirišem

i pletem venčiće sreće pogledom

Znaš meni se ljubav daje nesebično,

ali ja za nju dišem...

No' pitam se da je nije previše...

No' pitam se da je nije previše...

Ljiljana Vuletic

Ljiljana Vuletic

Ljubavi mila... 

Pričala bih ti o proleću 

ali proleće nije... 

Sneg je i hladno je... 

Pričala bih ti o tajnama ljudskog uma, 

ali neću i ti si još uvek tajna za mene... 

Pričala bih ti o tome kako se plašim miša, 

ali ti znaš da sam ja hrabra... 

Pričala bih ti o tome 

kako sam izbacila sve stvari iz ormara 

i stoje na sred sobe dok ti pišem pesmu 

ali neću, pomislićeš da te isuviše volim... 

Pričala bih ti o spoznajama mojim... 

O životu, o ljudima, o čudima... 

O bilo čemu, ali neću... 

Hoću da znaš da ja još uvek u život verujem 

Pričala bih ti o svojim željama, htenjima, nadanjima, 

ali plašim se uplašićeš se pa ni o tome neću da ti pričam... 

Pričala bih ti, ali neću... 

i ćutanjem umem da pričam... 

Zato kao da smo pričali večeras 

Poljubi me u obraz... 

Udahni me kao da sam tu 

i nastavi da spavaš 

Srećan što sam pored tebe

Zagrljaj znači: ti me ne ugrožavaš, ne bojim se biti tako blizu tebe, mogu se opustiti, osetiti se kao kod kuće, zaštićen sam i neko me razume.

Paolo Coelho