Ljiljana Vuletic


Ljubavi mila...
Pričala bih ti o proleću
ali proleće nije...
Magla je i hladno je...
Pričala bih ti o tajnama ljudskog uma,
ali neću i ti si još uvek tajna za mene...
Pričala bih ti o tome kako se plašim miša,
ali ti znaš da sam ja hrabra...
Pričala bih ti o tome
kako sam izbacila sve stvari iz ormara
i stoje na sred sobe dok ti pišem pesmu
ali neću, pomislićeš da te isuviše volim...
Pričala bih ti o spoznajama mojim...
o životu, o ljudima, o čudima...
O bilo čemu, ali neću...
Hoću da znaš da ja još uvek u život verujem
Pričala bih ti o svojim željama, htenjima, nadanjima,
ali plašim se uplašićeš se pa ni o tome neću da ti pričam...
Pričala bih ti, ali neću...
i ćutanjem umem da pričam...
Zato kao da smo pričali večeras
Poljubi me u obraz...
Udahni me kao da sam tu
i nastavi da spavaš

Srećan što sam pored tebe