Ostajes kao reka da teces u meni...sa svog izvora, izvora koji ce moja dusa otkriti u jednom dahu, zarobljena tvojim pogledom...teces mojim zilama, natapas mi kozu svim zastrasujucim nijansama ljubavi...od bola do placa, od smeha do radosti. Ne moze te vecnost isprati iz mene. .Mislis, slaba sam, mislis... odustala sam. Ne poznajem te , tebi pisem pesme - cekam te, a ni ime ti ne znam,ni poreklo,ni boju ociju, ni kako se smejes, ni kako se ljutis,ni kako prastas, Nista ne znam o tebi....milion zguzvanih papira neuspelih pesama posvecenih tebi, imaginarnom liku, mom vitezu, na konju ili bez konja, nebitno, ali mom..Tu si dises u meni i ja znam docekacu te, ti ces sigurno doci...
Moji prozori su uvek otvoreni, ako i tvoja dusa mene trazi kroz vreme da prepozna moj miris...da uhvati moju dusu u letu i stopi se sa njom za sva vremena, van ljudi, van svega sto bi nas ikad moglo podeliti, povrediti, razdvojiti... ubiti...zauvek u jednu dusu koja drhti u dva tela. Mislis slaba sam. Ne , nisam! Jaka sam, jaca nego sto sam ikad bila! Kada verujes, onda si jak kao stena. Znas li to? Mostove bih mogla graditi golim rukama za svoj san, za ljubav! Toliko snage u meni ima. Osecas li to? Slutis li? Umes li da se boris za ljubav? Gde je tvoj duh? Gde je tvoja hrabrost? Ja znam da si hrabar! Ja sam zivot! Ne zelim da budem samo deo puzzle koju ces uporno sastavljati, ali na pogresan nacin...nisam slicica! Zivot!
Ne zaboravi, ja sam zivot!
Umes li ljubav da dokazes? Dokazi je! Ja te jos uvek cekam.
"Ljubav je pobeda mašte nad inteligencijom."
Нема коментара:
Постави коментар