уторак, 24. септембар 2013.
понедељак, 16. септембар 2013.
NESTO STO NIKAD NE TREBA ZABORAVITI - ' ALI MI IMAMO KRILA' -Bruno Ferrero
da pokažem ljubav svima koji su stvarali moj život,
ovo može biti posljednji put da smo zajedno..."
Kad bih znao da je to posljednji put što sam s tobom,
posmatrao bih te kako spavaš, pokrio bih te nježno
i zahvalio Bogu za tvoj dragocjeni život.
Kad bih znao da je to posljednji put što sam s tobom,
otpratio bih te do izlaznih vrata, zagrlio bih te i poljubio,
pozvao bih te da to još jednom učinim.
Kad bih znao da sam s tobom posljednji put,
slušao bih pomno tvoj glas, ugasio bih televizor,
odložio novine i svu bih svoju paznju usresredio na tebe.
Zapamtio bih ton tvoga glasa i boju tvojih očiju.
Kad bih znao da je to posljednji put što sam s tobom,
pustio bih da pjevaš i sam bih pevao s tobom
i rekao bih ti da još jednom zapevaš.
Kad bih znao da je to posljednji put što sam s tobom,
svaki bi mi trenutak bio važan.
Ne bih se brinuo za tanjire, za dvorište, za novac.
Poželio bih da zauvijek ostanem s tobom.
Kad bih znao da je to posljednji put što sam s tobom,
učinio bih sve da budeš srecna.
Spremio bih ti najdraže jelo za večeru,
uzeo bih slobodan dan da budem s tobom.
Ne bih se trudio da skupim igračke i da popravim krevet.
Pričao bih ti koliko mi značiš,
koliko mi je stalo do toga da dođeš u raj.
Rekao bih ti da se ne bojiš, da budeš jaka.
Govorio bih ti da te volim,
smijali bismo se i prebirali po najepšim uspomenama.
Kad bih znao da je to posljednji put što sam s tobom,
čitao bih s tobom Bibliju i molio,
zahvaljivao bih Bogu što smo se susreli
i što se na tako divan način brinuo za nas.
Kad bih znao da je to posljednji put što sam s tobom,
plakao bih, jer bih želio više vremena provesti s tobom.
Kad bih znao da je to posljednji put ...
Uopste ne znam kad će biti posljednji put.
Pomozi mi, Boze, da pokažem ljubav,
svima koji su stvarali moj život,
ovo može biti posljednji put da smo zajedno.
недеља, 15. септембар 2013.
Danas - Horhe Luis Borhe
Danas bih mogao
voljeti te kao jučer,
kao sutra,
kao svaki dan.
Danas bih mogao
otići daleko, puno dalje
no što je vrijeme,
puno dalje no što oči dosežu.
Danas bih mogao
pružiti ruku
niz krizaljku zbunjenog
srca
i dotaći zlatnu ribicu za sreću.
Danas bih napokon mogao
probuditi se sretan
kad sam već tebe sanjao
i tvoje usne snom ljubio!
Sve bih danas mogao
jer danas je dobar dan
za herojski život običnog tempa,
za ljubav i poneki poljubac
što ga tamo daleko
na tvoje čelo
smješta povjetarac
ušunjavši se izmeđ' zavjesa
nošen mojom željom
i srebrnom trakom mjeseca!
S. Jesenji - Što sam? Tko sam?
Što sam? Tko sam? Ja sam samo sanjar,
čiji pogled gasne u magli i memli,
živio sam usput, ko da sanjam,
kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.
I tebe sad ljubim po navici, dijete,
zato što sam mnoge ljubio, bolećiv,
zato usput, ko što palim cigarete,
govorim i šapćem zaljubljene riječi.
"Uvijek" i "ljubljena" i "upamtit ću",
a u duši vazda ista pustoš zrači;
ako dirneš strast u čovjekovu biću,
istine, bez sumnje, nikad nećeš naći.
Zato moja duša ne zna što je jeza
odbijenih želja, neshvaćene tuge.
Ti si, moja gipka, lakonoga brezo,
stvorena i za me i za mnoge druge.
Ali, ako tražeć neku srodnu dušu.
vezan protiv želje, utonem u sjeti,
nikad neću da te ljubomorom gušim,
nikad neću tebe grditi ni kleti.
Što sam? Tko sam? Ja sam samo sanjar,
čiji pogled gasne u magli i memli,
i volim te usput, ko da sanjam,
kao mnoge druge na toj zemlji.
Charles Bukowski
Znas
bilo je mnogo dobro
bilo je
bolje nego
bilo sta
bilo je kao
nesto
sto mozemo da
podignemo
drzimo
i onda se smejemo
zbog toga
bili smo na Mesecu
bili smo u jebenom Mesecu
imali smo ga
bili smo u vatri
bili smo u
beskrajnom ponoru
nigde nema takvog mesta
bilo je duboko
i
svetlo
i
visoko
primaklo se tako blizu
ludila
smejali smo se
bezumno
tvoj smeh
i
moj
pamtim kad su
tvoje oci
glasno rekle
volim
sada
dok se ovi zidovi
tako necujno
ljuljaju..
bilo je mnogo dobro
bilo je
bolje nego
bilo sta
bilo je kao
nesto
sto mozemo da
podignemo
drzimo
i onda se smejemo
zbog toga
bili smo na Mesecu
bili smo u jebenom Mesecu
imali smo ga
bili smo u vatri
bili smo u
beskrajnom ponoru
nigde nema takvog mesta
bilo je duboko
i
svetlo
i
visoko
primaklo se tako blizu
ludila
smejali smo se
bezumno
tvoj smeh
i
moj
pamtim kad su
tvoje oci
glasno rekle
volim
sada
dok se ovi zidovi
tako necujno
ljuljaju..
Rajner Maria Rilke
Kako da dušu sputam, da se tvoje
ne takne? Kako, mimo tebe, njom
da grlim druge stvari i daljine?
Ah, rado bih sklonio na koje
zaboravljeno mesto usred tmine,
u neki izgubljeni kut, u kom
neće je tvoje njihati dubine.
Al' ipak, sve što dodirne nas dvoje
ko gudalo nas neko spaja, koje
iz dveju struna jedan mami glas.
Na kom smo instrumentu? Ko nas satka?
I koji ovo svirač drži nas?
O, pesmo slatka.
Matija Beckovic -TI SI MOJA IPAK
Ti si cesta slika moje zalosne ljubavi
Ti si moja samoca u kojoj smo prisutni oboje
Ti si moja Sinagoga ogradjena zicom
Ti si moja narocito u ovo doba pogotovu sada
Ti si moj razgovor koji se u pocetku odnosio
na nešto drugo
Ti si moj Pablo Pikaso i njegova ljubav prema
napojamnom
Ti si moja igra koja pocinje kamencicima
Ti si moja Sahara sa jednim cvetom pa cak i
bez njega
Ti si moja devojka o kojoj ti nisam govorio
Ti si moj plemic koji je nekada živeo na
Kavkazu neki Vsvold
Ti si mojih nekoliko godina od one noci
Ti si moja žena - ponocni voz sa jednim
putnikom
Zelezara u kamenom dobu - ti maja ruskaja
zemlja
Jedina žena koju menjam svakog dana
I pravi smisao toliko hvaljenih sloboda
Ti si moj heroj koji se postideo i ipak
pocinio izdajstvo
Ti si moja ljubav slavnih ljudi
Ti si moja junacka ljubavkoju sam vec rekao
Ti si moja obecanja koja nikada nisu ništa
znacila
Ti si moja ljubav iako sam bez nje kao sto je
poznato
Ti si moja ipak
Tako je bilo oduvek i uzalud sam se bunio i
sramotio oboje
Ti si jedna stvar koju je volela jedna žena
Ti si jedna žena koliko i svaka druga
Ti si moja uprkos poznatim istinama
To su bedni podaci kojima raspolazem
To su sva dela moje izvitoperene ljubavi
To sam sve mogao lepse reci ali nema razloga
Ionako samo nagadjam i pretpostavljam
Ti si moja bolest bolescu izlecena
Ti si moje dete ti ništa ne razumes
I ja doslovno moram reci da te volim.
Izet Sarajlic - Na sve spremna budi
...ali ruke koje su mi se jednom predale
te ruke su svete!
Na sve spremna budi. U noci nekoj
kao devojcici pricacu ti bajke i skaske.
Drugi put cu zazeleti da odem daleko, daleko.
Do Aljaske.
Nekad jednostavno necu ti doci
i na stolu uzalud cekace me tvoje ruke i caj.
U drustvu s brezama setacu u noci,
a ti ces misliti da je zauvek prosao nas maj.
Na sve spremna budi, na smeh i na suze.
U zivotima nasim mozda tek prvi cin je gotov.
Da bih bio muzej, ako zelis da budem taj muzej,
prethodno moram da budem Ljermontov.
Prethodno moram da napisem stotine ovakvih
redaka.
Jer u stihu nista se drugo i ne desava sem ljubavi
i vere.
Tako je bilo u doba predaka.
Tako ce biti i hiljadu godina posle nase,
posle tvoje i moje ere.
Pa ipak, na sve spremna budi
jer zajedno nam je
i da cekamo i da spavamo.
Da strahujemo za sunce, za srne, za snove.
Preostaje nam jos toliko toga a u nasim glavama,
nazalost, mesta nije samo za stihove.
Nekad mozda necu ni primetiti bore na tvom licu,
ni bele epolete snega na tvojim ramenima kad
udjes s ulice.
Nekad tvojim kcerkama zaboravicu da ispricam
Snezanu i Crvenkapicu.
I cetiri zida nase sobe ucinice ti se kao cetiri
beznadezna zida tamnice.
Ponekad pomislices da odumirem, kao drzava.
Ni Danton, ni Goran, ni Kosevoj Oljeg.
I to ja, koga si za besmrtnog drzala,
za najboljeg.
Na sve spremna budi, na psovke i na madrigale,
na suze i na pisma sto preklinju i prete,
ali ruke koje su mi se jednom predale
te ruke su svete!
te ruke su svete!
Na sve spremna budi. U noci nekoj
kao devojcici pricacu ti bajke i skaske.
Drugi put cu zazeleti da odem daleko, daleko.
Do Aljaske.
Nekad jednostavno necu ti doci
i na stolu uzalud cekace me tvoje ruke i caj.
U drustvu s brezama setacu u noci,
a ti ces misliti da je zauvek prosao nas maj.
Na sve spremna budi, na smeh i na suze.
U zivotima nasim mozda tek prvi cin je gotov.
Da bih bio muzej, ako zelis da budem taj muzej,
prethodno moram da budem Ljermontov.
Prethodno moram da napisem stotine ovakvih
redaka.
Jer u stihu nista se drugo i ne desava sem ljubavi
i vere.
Tako je bilo u doba predaka.
Tako ce biti i hiljadu godina posle nase,
posle tvoje i moje ere.
Pa ipak, na sve spremna budi
jer zajedno nam je
i da cekamo i da spavamo.
Da strahujemo za sunce, za srne, za snove.
Preostaje nam jos toliko toga a u nasim glavama,
nazalost, mesta nije samo za stihove.
Nekad mozda necu ni primetiti bore na tvom licu,
ni bele epolete snega na tvojim ramenima kad
udjes s ulice.
Nekad tvojim kcerkama zaboravicu da ispricam
Snezanu i Crvenkapicu.
I cetiri zida nase sobe ucinice ti se kao cetiri
beznadezna zida tamnice.
Ponekad pomislices da odumirem, kao drzava.
Ni Danton, ni Goran, ni Kosevoj Oljeg.
I to ja, koga si za besmrtnog drzala,
za najboljeg.
Na sve spremna budi, na psovke i na madrigale,
na suze i na pisma sto preklinju i prete,
ali ruke koje su mi se jednom predale
te ruke su svete!
субота, 14. септембар 2013.
SVAKO OD NAS - Ljiljana Vuletic
Svako od danas ima jedan, od onih dana kada ne zna sta ce sa sobom....jedan od onih dana, kada njegov pogled uprt u daljinu vidi samo besmisao....Svako od nas ima, ponekad ili veoma cesto, ili veoma retko, ali ima, placna jutra i placne noci...svoju veru i svoju neveru...
ali sam sugurna, da svako od nas UVEK ZELI DA BUDE RAZLOG NECIJE SRECE....
четвртак, 12. септембар 2013.
LJUBAV . Ljiljana Vuletic
Ljubav kad zaplace
Nema ko suze
Da joj brise
Da li si znao
Ona je i kisa
I kisobran !
I sunce i suncobran!
Napustio si je
Zar se ne plasis
Pogledati u oci
Andjelima,
Krila su ti dali
U nebesa vinuli !
Zar tako lako
Iz ociju tvojih
Ona iscuri ?
Ko je srusio zid
Sa bodljikavom zicom
Da je cuva od
Ratova zlobnika
Od ponora beznadja?
Osecas li
Kako place u tvom srcu
A nema ko suze
Da joj obrise
Jer onaj koje rasplakao
On zeli da ona place!
Znas li
Ljubav nije krivica !
Nije logor !
Nije ring !
Nije kavez !
Ponos i ljubav
Dva sveta
Kao rat i mir !
Zar nisi znao?
ljubav je nevina
Kao srce
Kao oci
Kao dusa deteta !
Ostaje u tebi
I kad svi odu od tebe,
A ti si joj ledja okrenuo
Sada je pusti neka place
I ne pitaj se
Zasto je to tako...
Svakim danom plakace
Sve jace i jace...
CEKAM TE - JA SAM ZIVOT Ljiljana Vuletic
Ostajes kao reka da teces u meni...sa svog izvora, izvora koji ce moja dusa otkriti u jednom dahu, zarobljena tvojim pogledom...teces mojim zilama, natapas mi kozu svim zastrasujucim nijansama ljubavi...od bola do placa, od smeha do radosti. Ne moze te vecnost isprati iz mene. .Mislis, slaba sam, mislis... odustala sam. Ne poznajem te , tebi pisem pesme - cekam te, a ni ime ti ne znam,ni poreklo,ni boju ociju, ni kako se smejes, ni kako se ljutis,ni kako prastas, Nista ne znam o tebi....milion zguzvanih papira neuspelih pesama posvecenih tebi, imaginarnom liku, mom vitezu, na konju ili bez konja, nebitno, ali mom..Tu si dises u meni i ja znam docekacu te, ti ces sigurno doci...
Moji prozori su uvek otvoreni, ako i tvoja dusa mene trazi kroz vreme da prepozna moj miris...da uhvati moju dusu u letu i stopi se sa njom za sva vremena, van ljudi, van svega sto bi nas ikad moglo podeliti, povrediti, razdvojiti... ubiti...zauvek u jednu dusu koja drhti u dva tela. Mislis slaba sam. Ne , nisam! Jaka sam, jaca nego sto sam ikad bila! Kada verujes, onda si jak kao stena. Znas li to? Mostove bih mogla graditi golim rukama za svoj san, za ljubav! Toliko snage u meni ima. Osecas li to? Slutis li? Umes li da se boris za ljubav? Gde je tvoj duh? Gde je tvoja hrabrost? Ja znam da si hrabar! Ja sam zivot! Ne zelim da budem samo deo puzzle koju ces uporno sastavljati, ali na pogresan nacin...nisam slicica! Zivot!
Ne zaboravi, ja sam zivot!
Umes li ljubav da dokazes? Dokazi je! Ja te jos uvek cekam.
H. L. Mencken
"Ljubav je pobeda mašte nad inteligencijom."
MOLITVA -Ljiljana Vuletic
Ti si
Molitva moja
Nebu i suncu
Zori i noci
Ti si
Moj ruzicnjak
Budjenje i
Ponovno radjanje
San
Koji uvek sanjam
Ti si
Molitva moja
Nebu i suncu
Zori i noci
Ti si
Moj ruzicnjak
Budjenje i
Ponovno radjanje
San
Koji uvek sanjam
Nek nam se koraci spoje
Zauvek
Svi moji putevi
Tebi nek me vode
Drugo ime , sem Tvoga
Zivotu ne zelim da dam.
Пријавите се на:
Постови (Atom)