Samo ljubav  

Poskida sve paravane

Skine te do gole kože

Samo od nje oči zadrhte

Tako blesava i luda

Natera te da verujes u čuda

Ljubav tako paklena, prokleta i slepa

Tako čemerno slatka, bestidna i lepa

Tako glasna, nejasna i jasna

Nebirana, raskošna, prkosna i čedna

Ljubav koja vrca iz pogleda

Ljubav koja razuma nema

Do srži strastvena

Ljubav uz koju sam žena

Ljiljana Vuletic

Ljiljana Vuletic

Od stopala preko trepavica 

Upravljam ti moždanim vijugama 

Gospodarim tvojim zenicama 

Uranjam u tebe i izrajam 

Drhtavim slovima 

Košulju ti znojnu svlačim 

i u pesmu oblačim 

Pojavila sam se kao vizija 

Ali nisam iluzija 

Kroz kosti ti prolazim 

Ja sam tvoja hodajuća poezija 

U drhtaju slova ti razlivam po koži 

Istopljena u tvojim rukama 

Radjam se iznova 

Kao cvet u tvojim očima 

Duboko unutar mene dišeš 

Dahom te svojim hranim 

Tačkicama i zarezima mamim 

Dok ti nestaje tlo pod nogama 

Kao pesma tek pročitana 

U prasku velikog aplauza 

Ja blistam od tvog pogleda 

Pojavila sam se kao vizija 

Ali nisam iluzija 

Kroz kosti ti prolazim 

Ja sam tvoja hodajuća poezija

Dom je mesto gde se opeglan i neopeglan veš s ljubavju gleda, 

 gde su i čisti i prljavi sudovi raspevani, 

mesto gde je sreća zvučna izolacija, a vazduh na život miriše, 

sve ostalo je samo krov nad glavom... 

Ljiljana Vuletic

Tebi je bilo lako do mene

Moje pesme su ti bile mape

Putokazi do moje duše

Mogao si me napamet naučiti 

Život me ništa nije pitao 

Bila sam pesma koju si čitao 

Ljiljana Vuletic

Ljijana Vuletic

Voli me kao ruku koja nudi spas

Kao svoju strast, kao drhatj užitka,

Kao gutljaj najlepšeg napitka,

Kao srtpljenje koje nemas,

A kao vazduh ga trebaš

Kao kao jutro, kao san,

Kao radost, kao luckast dan!

Nek ti izadje na crtu

Svako ko uperi prst u nas!

Posej budućnosti seme,

Iznajmi hrabrosti srce,

Osloni se na moju dušu 

i utopi se u mene!

Ljiljana Vuletic

Kad bi se moglo voleti drugačije
Kad bi se moglo voleti manje
Kad bi se ljubilo mirnije i tiše
Baš koliko treba i ni mrvu više
Kad bi se dozirala ljubav
Kad bi se našla prava mera
Da ostaneš budan u snovima jutra
Da ne puca koža od strasti
Da ljubeći danas ne misliš na sutra
Da znaš da ti neće za kožu srasti
Kad bi moglo onako kako nije
Kad bi se mogao doneti zakon
Da plaćaš penale
Za prekoračenu dozu
Možda bi bilo manje ludila
Ali zar bi bili srećniji
Ali zar bi bili pametniji
Ali zar bi imalo smisla
Zar to ne bi bilo isuviše smelo
Imati oči, dušu, usne , telo
Zar ne bi sve što je živo u nama svelo?

Moja te koža oseća

Poput ludila

Kao letnju kišu i oluju

U isto vreme...

i samo zbog tebe

postoji ova pesma

Kao med u mojoj duši

Poput mirisa

Poljskog cveća

ili letnje kiše

Kao smaragd...

Kao oluja ...

Ljiljana Vuletic

Nema leka koji može izlečiti ono što može izlečiti sreća

Gabrijel Garsija Markes

„Da bi napredovao, moraš imati želju da tvoja sadašnjost i budućnost budu potpuno različiti od tvoje prošlosti.

Tvoja istorija nije tvoja sudbina.“

Alen Koen

..

Ljiljana Vuletic

Zablistalo sunce u očima

Zablistale tvoje košulje

U mirisnim rukama

Ti i ja u slatkim mukama

Duše istim ritmom dišu

iz kuhinje se širi miris kolača

U smiraj dan pada

Zavese se lagano njišu...

Nikada nemoj da kukas nad izgubljenim zivotom.

Mozda ga nisi ni ziveo sasvim do poslednje ljuske.

Jer ne moze se izgubiti stvar koju nemas.

Probaj da izgubis, recimo, more koje ja sanjam.

Ili probaj da izgubis sve one ergele konja koje sam izmislio

da bih izdvojio sebi dva najbolja, najbesnija.

Izgubi ako mozes vizije kojima crtam svoje dane u vremenu,

dok nevidljivo rastem i kidam sa sebe suvisno.

Jedno je : umeti primiti, a drugo: umeti tegliti!

Jedno je: umeti imati, a drugo: i umeti dati!

M. Antić

Ljiljana Vuletic

Možda mi još nisi sve rekao...
Možda još nisi sve učinio...
Možda si sve vremenu predao,
a šta ako ja odem pre tebe?
Nemoj tad reći, nisam znao...
Upamti, ono što danas daš,
to je sve što si dao...

Knjiga sudbine
ulje na platnu - Ljiljana Vuletic

 Ljiljana Vuletic

Kaži mi - Ti si kriva!
Misli mi pucaju
zbog tvojih dodira
Koža mi drhti
Kaži mi...
O, kaži mi...
Ti si kriva!
Dok cepaš svaku misao
koja nije upućena meni...
Dok cepam svaku misao
koja nije upućena tebi...
Kriva sam, priznaću!
Izazvaću Te na dvoboj
Pod pokrivacem noći!
I svoju pobedu
Podneću kao krivicu,
I u mom drhtaju
Znaćeš da sam kriva,
O, koliko kriva
Što sam svaki tvoj drhtaj
Obojila sobom, izazvala
Osvojila, zarobila!
Što si sa mnom živ,
Što sam živa
...i voli me, voli
Iz petnih žila!
Za ljubav biću kriva!

Najnežnije,najljubavnije

Najvoljenije,najdraže

Najsladje, najmirosnije

Najradosnije Moje

Neka Bog čuva svaki tvoj treptaj

i nek ti ništa po zlu ne krene 

Na putu do mene

Ljiljana Vuletic

Dopusti sebi da se neko uvek oseća posebno zbog tebe

Ljiljana Vuletic

Ljiljana Vuletic

Ne želim da umrem

Ako u ljubavi ne umrem 

Neka živim još milion godina 

Neka ova duša upije još milion 

Obmana i istina 

i nek se zauvek vrti 

Po ovom zemnom svetu 

Medju oblake neću 

Hoću da me ona isprati
Tek tad ću tiho 

Na jednoj zvezdi zaspati

Ljiljana Vuletic

Novo sunce radja se

i misao neka divlja i čudna

Otapa mi sledjena krila

Leteti, želim leteti 

Samo leteti i biti ono

Što sam oduvek bila

Daleko iznad svih 

Neshvatljivih prašina

Brišući oči od svih istina

Ne dam 

Ničemu i nikome

Da mi pomrači svetlost 

Želim da razmašem svoja krila

Udišem ponovo sebe u sebe

Iznutra se zagledavši 

Duboko u zenice

Ne želim više da se lažem 

Shvativši da nikom kao meni 

Nije stalo do mene

Ne gubi vazduh zbog prošlosti

Ona je ono čega više nema

Budi joj  zahvalan na dobrom,

jer i dobro je dala... i reci joj zbogom

Još danas, podji dušom, put snova, put nežnosti

Uzvrati životu osmeh, daj mu malo svoje radosti

Za neka jutra, možda od svih lepša,od svih bolja..

Diši, daj sebi vazduha, daj sebi sunca

Pokidaj te okove straha

Udahni slobodu, otvori dušu, otvori sebe

i pusti sreći da došeta do tebe

Diši...

Ljiljana Vuletic

Ljiljana Vuletic

Ja nežnošću na megdan izazivam tišinu

Trikovima nisam sluga

Ne uvijam sebe u mašnicu od tila

i ja ne varam u haljinici boje lila

...moje ruke nikad ne varaju sebe

Ni reč,ni dušu, ni tebe..

Ljiljana Vuletic

Nije važno gde su snovi

Nije važno gde je sreća

Nije važno gde je mudrost

Pamet i istina, iskrenost

Budi jednom vetar, svoj vetar 

i razduvaj sva kolebanja

Zauvek ne postoji

i iz ovog tela ćemo otići

i ko zna gde ćemo stići

Čak ni misli više neće biti iste

Iako je duša večna

Ni sumnje ,ni vera, ni želja

Rodićeš se negde, nekad ...

Ponovo nekome...

i nećeš se sećati bola, snova

i nećeš ni znati 

Da si jednom nešto hteo,

Otišao, a tek započeo...

Ljiljana Vuletic

Prećutaćeš sebe

Sebe ćeš se odreći

Mnogo toga rekao bi

Al' ne zeliš ništa više reći

Toliko istina...

Toliko laži...

Ćutnja para ono parče 

Tvoga neba

A ništa prisvojiti ne smeš,

jer ništa nije tvoje

I ti si ničiji 

Sem svoj - ako jesi

I ništa nije večno 

Sem vremena

Zaranjaš u sebe

Tražeći važnost 

Začetka sebe 

Kao semena

Otudjen 

Izgubljen

Pa pronadjen

Učenik od prvog plača

Žrtva spoznaja

Učenik do kraja

U svetu koji svet nije 

A svet jeste

Ispićeš samog sebe

Da te niko drugi ne ispije

Napisaću najlepšu pesmu

Stihovima je izvesti najtananijim bodom

Obući je na sebe i doći tebi

Najotmenijim hodom

Pa me  gledaj kako hodam

Dok na ljubav mirišem

i pletem venčiće sreće pogledom

Znaš meni se ljubav daje nesebično,

ali ja za nju dišem...

No' pitam se da je nije previše...

No' pitam se da je nije previše...

Ljiljana Vuletic