"Ljubav nije veština.

To je pitanje dara kao i poezija."

M. Krleza

...i dok prosipam slova po ovoj noći 

Mislima ljubim svaku nežnost našu

Plešem sa zvezdama po tvojim tepavicama

Želeći da sve zemljotrese u tebi smirim

Nežno se spuštam u tvoje snove 

i šetam kroz njih kao bajka

U noći kao što je ova, 

Kad ti moje ruke nisu uspavanka

Ljiljana Vuletic

Ako jednom odlučis da odeš

Molim te budi što tiši  

Kao kad si dolazio,svecan i tih 

Učini to tako, da ne osetim

Prstima zapucketaj 
Želim i dalje da verujem u bajke

i kao kakav čarobnjak 

Vrati me u vreme pre tebe 

Reci da pogedam na drugu stranu

Prevari me da ti korake ne vidim

Najjača vatra u duši je gorela

Ne želim da te ispratim suzama,

jer suzama te nisam ni volela.

Ljiljana Vuletic

Guillain-Barréov sindrom - Izdrži Nina

Ljubav je od običnog čoveka stvori savršenstvo, vrhunac sreće.

Ljiljana Vuletic

Gledam te kako se budiš

Moja radost u očima te ljubi

Tvoje usne - moje proleće

Spuštaš na moje užarene obraze

Pozdravljajući život i sunce

Dok nam postelja mokra od ljubavi drema

Moja ti duša doručak sprema

Mi...

Ljiljana Vuletic

Svrha srodne duše je da te prodrma, da ti malo rasturi ego, pokaže ti tvoje prepreke i ovisnosti, rastvori ti srce kako bi novo svetlo moglo ući u njega, učini te toliko očajnim i van pameti da moraš promeniti svoj život.

Elizabet Džilbert

Umreću ove noći...

A ti nemoj po mene doći...

Progutaće me 

Najsjajnija zvezda

Odneće me noć 

Posle mene 

Ostaće ti milion besanih noći

Ostaće želja rasuta

U hiljadu komadića..

Da nijedan komadić 

Nikad ne sastaviš

Da želja nikad ne bude cela

Da nikad ne budeš svoj...

Umreću ti,

a ti nemoj po mene doć...

Progutaće me 

Najsjajnija zvezda

Odneće me noć..

A ti nemoj.....

Ljiljana Vuletic

Namrgodilo se nebo,

a ja, toplinom šaram sreću

i rimujem osmehe sa oblacima

Više ne razmišljam o odlascima

Otvorila sam pogled bez suza

Ništa više nije plačno

Znaćeš i ti, ako shvatiš na vreme 

Samo ljubavi plodno je seme

Jedno jutro svečano postaje,

Jer sada znam

Nije kasno da ovo shvatiš i sam 

U duši sem radosti ništa ne ostaje

i ona jabuka što bi je zajedno grizli

i ona radost oko koje bi se tukli

Kad bi se do gole kože svukli

Ljiljana Vuletic

Tebi je bilo lako do mene 

Moje pesme su ti bile mape

Putokazi do moje duše 

Mogao si me napamet naučiti

Moji stihovi otvorene rane

Moje radosti razbacane

Moje čeznje i sva moja ludila

I sve ono čime sam sebe sludila

Saznao si kako volim 

Kakve žestoke borbe u sebi vodim

Do smrti i ponovnog radjanja

Video si kada sam u stihu tražila spas

Znao si da me život ništa nije pitao

Bila sam pesma koju si čitao

Znao si da bez straha ljubav grlim

Da je ona moj smisao i svest

Moj razlog i opravdanje

Moj svaki uzlet i pad

Video si moje suze

Smeh i jad

...i to, da ne volim 

Ni miševe, ni zveri 

Ništa od tebe nisam krila

Tebi je bilo lako do mene

Život me ništa nije pitao

Bila sam pesma koju si čitao

Ljiljana Vuletic

U želji da pronadjem nit, onu čarobnu nit života, u svetu u kojem spavam, u svetu u kojem se budim, da više nigde ne zakasnim, da više nigde ne zakasniš, da me više nema tamo gde ne bih trebala biti, da te više nema tamo gde ne bi trebao biti, da nas spasim neznanja i da se više ničemu kao dete ne čudim, učim da naučim sreću, da te naučim sreći, da nas naučim sreći praveći vatromet od naših želja .
Sutra je naše sutra. 
Ugnjezdiću nas u dodire plišane, svilene, nemirne i kao lek poneću ih u neki novi vek...

Ljiljana Vuletic

Ljiljana Vuletic

Saberi svoje misli i shvati

Da zvezde nebo ljube sabrano

i da ništa na nebu nije bez reda

Ništa razbacano

Da život je borba prsa u prsa

Golim rukama se sreća gradi

Klizavom stazom od zlata i blata

...i ne rasejavaj se po mestima 

Gde te nikad neće biti 

Ne lovi nezaštićene snove

i ne muti izvore 

Sa kojih nikad nećes piti

Urami oči u dušu jednu

Data reč ima moć samo u ostvarenju

Praznim rečima u svojoj duši blediš

Ne lomi granu na kojoj sediš

"Vidis mala, velika vestina u politici se sastoji u tome da imas dva oka koja vide sve kad su ostali slepi"

Emil Zola