U želji da pronadjem nit, onu čarobnu nit života, u svetu u kojem spavam, u svetu u kojem se budim, da više nigde ne zakasnim, da više nigde ne zakasniš, da me više nema tamo gde ne bih trebala biti, da te više nema tamo gde ne bi trebao biti, da nas spasim neznanja i da se više ničemu kao dete ne čudim, učim da naučim sreću, da te naučim sreći, da nas naučim sreći praveći vatromet od naših želja .
Sutra je naše sutra. 
Ugnjezdiću nas u dodire plišane, svilene, nemirne i kao lek poneću ih u neki novi vek...

Ljiljana Vuletic