уторак, 26. април 2016.



Ljiljana Vuletic

Kaži mi gde da se sklonim večeras?
Čujem negde u daljini uličnog svirača
i sve je tako tiho , a nemirno....

Kaži mi gde da se sklonim večeras?
U iluziju? Tamo mi mesto nije!

Ja bih da dotaknem parče života
i živim, živim, živim...

Nikad nisi bio vešt s rečima...
Ali rado bih čula tvoj glas
Kako se prelama na mojim usnama

A čujem samo, negde u daljini
Nekog uličnog svirača
i sve je tako tiho , a nemirno....




Нема коментара:

Постави коментар