Samo ljubav  

Poskida sve paravane

Skine te do gole kože

Samo od nje oči zadrhte

Tako blesava i luda

Natera te da verujes u čuda

Ljubav tako paklena, prokleta i slepa

Tako čemerno slatka, bestidna i lepa

Tako glasna, nejasna i jasna

Nebirana, raskošna, prkosna i čedna

Ljubav koja vrca iz pogleda

Ljubav koja razuma nema

Do srži strastvena

Ljubav uz koju sam žena

Ljiljana Vuletic

Ljiljana Vuletic

Od stopala preko trepavica 

Upravljam ti moždanim vijugama 

Gospodarim tvojim zenicama 

Uranjam u tebe i izrajam 

Drhtavim slovima 

Košulju ti znojnu svlačim 

i u pesmu oblačim 

Pojavila sam se kao vizija 

Ali nisam iluzija 

Kroz kosti ti prolazim 

Ja sam tvoja hodajuća poezija 

U drhtaju slova ti razlivam po koži 

Istopljena u tvojim rukama 

Radjam se iznova 

Kao cvet u tvojim očima 

Duboko unutar mene dišeš 

Dahom te svojim hranim 

Tačkicama i zarezima mamim 

Dok ti nestaje tlo pod nogama 

Kao pesma tek pročitana 

U prasku velikog aplauza 

Ja blistam od tvog pogleda 

Pojavila sam se kao vizija 

Ali nisam iluzija 

Kroz kosti ti prolazim 

Ja sam tvoja hodajuća poezija

Dom je mesto gde se opeglan i neopeglan veš s ljubavju gleda, 

 gde su i čisti i prljavi sudovi raspevani, 

mesto gde je sreća zvučna izolacija, a vazduh na život miriše, 

sve ostalo je samo krov nad glavom... 

Ljiljana Vuletic