Tebi je bilo lako do mene

Moje pesme su ti bile mape

Putokazi do moje duše

Mogao si me napamet naučiti 

Život me ništa nije pitao 

Bila sam pesma koju si čitao 

Ljiljana Vuletic

Ljijana Vuletic

Voli me kao ruku koja nudi spas

Kao svoju strast, kao drhatj užitka,

Kao gutljaj najlepšeg napitka,

Kao srtpljenje koje nemas,

A kao vazduh ga trebaš

Kao kao jutro, kao san,

Kao radost, kao luckast dan!

Nek ti izadje na crtu

Svako ko uperi prst u nas!

Posej budućnosti seme,

Iznajmi hrabrosti srce,

Osloni se na moju dušu 

i utopi se u mene!

Ljiljana Vuletic

Kad bi se moglo voleti drugačije
Kad bi se moglo voleti manje
Kad bi se ljubilo mirnije i tiše
Baš koliko treba i ni mrvu više
Kad bi se dozirala ljubav
Kad bi se našla prava mera
Da ostaneš budan u snovima jutra
Da ne puca koža od strasti
Da ljubeći danas ne misliš na sutra
Da znaš da ti neće za kožu srasti
Kad bi moglo onako kako nije
Kad bi se mogao doneti zakon
Da plaćaš penale
Za prekoračenu dozu
Možda bi bilo manje ludila
Ali zar bi bili srećniji
Ali zar bi bili pametniji
Ali zar bi imalo smisla
Zar to ne bi bilo isuviše smelo
Imati oči, dušu, usne , telo
Zar ne bi sve što je živo u nama svelo?

Moja te koža oseća

Poput ludila

Kao letnju kišu i oluju

U isto vreme...

i samo zbog tebe

postoji ova pesma

Kao med u mojoj duši

Poput mirisa

Poljskog cveća

ili letnje kiše

Kao smaragd...

Kao oluja ...

Ljiljana Vuletic