недеља, 12. јун 2016.

VOLIM TE KAO ŠTO JUTRO VOLI ŽIVOT - Ljiljana Vuletic



Uhvatio si se za mene
Kao paučina...
Ja ne želim 
Da te stresem sa sebe...
Ostariću tako...
Umotana u Tebe....

Nisi se savršeno uklopio
u moj način razmišljanja 
U moj način ljubavi....
U moj komadić neba...
Ali ja te volim...
Volim te iz inata!
Tebi,sebi,nama!

Ponekad nemam opravdanja
Pred samom sobom...
Ali te volim...
Volim te da vidiš 
Koliko jako se može voleti!!!

Možda ne umem bez tebe...
A i da umem ne želim!
A i zašto bih?
Osmislila sam svako jutro i 
Noć bez tebe...
Toliko jako se može voleti!

Ujutru se protegnem
U praznom krevetu i kažem
- Dobro jutro ljubavi, 
ti si već ustao?!
Skuvam kafu i za tebe
A tebe nema!
Ali, ja te volim!

Noću zagrlim jastuk 
i kažem, onako snena
- O, Bože šta bih ja da tebe nema!
A tebe nema!!!
Ali, ja te volim!
Kada se vratim s posla 
Otvorim vrata i kažem
- Ljubavi , došla sam!!!
Onda me zagrliš jako....
Eto ,ti i ja funkcionišemo tako...
Ali,ja te volim!

Znaš, ponekad 
Poželim da odem, jer
Ne želim tebe biti 
Ni gladna ,ni sita!
A često sam te gladna...
A često sam te sita....
Ali ostajem i ostaću
Dok te ima, dok me ima...
Toliko jako se može voleti!!!

I volim te, volim
Iz inata Tebi ,sebi ,nama!
Volim!
Da vidis koliko jako se moze voleti! 
A možda, ne mogu bez tebe
A i zašto bih?
Voleću te do kraja disanja
Mog ili tvog svejedno!
Voleću te!
Ostariću tako...
Umotana u Tebe....

Voleću te noćas
Za sve noći 
Nevoljenja
Za sva jutra 
Samovanja
Voleću te noćas
Kao nikoga 
Nigde
Nikada

I znaceš 
Da te volim
Za sva opraštanja
Za sve reci neizgovorene
Za sve postelje neizgužvane
Za sve rane nezaceljene
Za sve poglede neupućene
Za sve neproživjeno...
Neiživljeno...
Nedoživljeno...
Osporavano...

Voleću te noćas
Za sva življenja
Za sva umiranja
I ti ćes znati
Da te volim noćas
U krevetu bez tebe

I ti ćes znati
Da moja ljubav 
Nije jeftina rima
I Ti ćes znati 
Da si baš Ti 
Voljen kao nikad
Niko... nigde, jer
Ja te volim noćas

Ne boj se 
Našu ljubav niko i ništa 
Izbrisati ne može
Ni ti ,ni ja..
Niko!

Utisla sam je u poeziju 
Utisla sam je u večnost...
Čitace nas mnogi i 
Voleće nas, mozda i više,
Nego što smo i mi sami voleli nas...


Ljiljana Vuletic

Нема коментара:

Постави коментар