Jednom će biti kasno 
Da se ima vremena za ovo danas, 

jer jedna pesma je zaplakala, 

a bajke nikad nisu tužne, bajke uvek imaju srećan kraj 

Zato će ona paučinu snova skinuti sa sebe i prestati da peva, 

a skoro je mogla dodirnuti raj. 

Bez gorčine i kajanja sećaće se tiho u sebi 

Bačena negde u gomili izguzvanog papira 

Kako je jednom uspela, veličanstveno uspela 

Samu sebe na nejgovim grudima da odsvira 

...a on 

Dugo , dugo će

preturati po dnu duše 

Tražeći put da se u bajku vrati 

i ono što bi sada trebao znati, tek tada će znati... 

Možda do kraja svih njegovih osmeha

Ta pesma 

Neće mu dati mira...
Možda

Dok mu i poslednja misao ne eksplodira 

Ljiljana Vuletic