Pablo Neruda

Ovog puta me pustite da budem srećan,

Ništa se nije desilo nikom,

Sve što se dešava to je da sam srećan

Sa sve četiri strane srca,

Kad hodam, spavam ili pišem.

Šta da radim, srećan sam.

Bezbrojniji sam od paše na livadama,

Osećam kožu kao cerovu koru

I dole nadu, gore ptice,

More kao kopču na svome pojasu,

Od hleba i kamena stvorenu zemlju,

Vazduh raspevan kao gitara.

Ti, pokraj mene u pesku, pesak si,

Pevaš i pesma si,

Svet je danas moja duša,

Pesma i pesak,

Svet su danas moja usta,

Pusti me da u tvojim usnama

I u pesku budem srećan,

Srećan što dišem i što ti dišeš,

Srećan što dodirujem tvoje koleno

I tad mi se čini da sam dotak’o

Azurnu kožu neba i njenu svežinu.

Danas me pustite samog da budem srećan,

Sa svima ili bez ikog,

Srećan sa pašom i peskom,

Srećan sa vazduhom i zemljom,

Srećan sa tobom,

Sa tvojim usnama srećan